Kinoa potiče sa Anda. Ubraja se u žitarice iako nije zapravo žitarica nego sjeme biljke Chenopodium, ali se smatra žitaricom zbog načina pripreme kuhanjem i jedna je od najhranjivijih namirnica na planeti.

Kinoa je žitarica bogata proteinima, sadrži svih devet esencijalnih aminokiselina koje su ključne za zdravlje i funkcioniranje organizma dok ostale žitarice sadrže najvise tri. Amino kiselinski skor ima 106 što je stavlja u rang proteina visoke kvalitete. Sadrži i lizin, aminokiselinu koja je važna za rast i obnovu tkiva. Također, bogata je manganom (koji predstavlja glavnu kariku u aktiviranju enzima značajnog za efikasno metaboliziranje ugljikohidrata i kolesterola), magnezijom, željezom, bakrom i fosforom, kao i vitaminima B i E, pa se preporučuje osobama koje pate od migrene, dijabetesa i ateroskleroze.

Sadrži i albumin, protein koji se nalazi u bjelanjku jaja, krvnom serumu i u mnogim biljnim i životinjskim tkivima.

Vrlo se lako priprema (kuha se 10-15 minuta). Treba samo paziti da se žitarica ne prekuha. Lako je probavljiva jer sadrži proteine koji se lakše vare od proteina iz mesa i jaja.

Ne sadrži gluten, te je mogu slobodno koristiti i osobe koje pate od celijakije.

Postoje dve vrste, crvena i bijela kinoa.

Inke su, inače, kinou nazivale “majkom svih žitarica”, i osobno je poglavica svake godine sijao prva zrna, koristeći specijalnu zlatnu alatku.